Јован Христић
| Јован Христић | |
|---|---|
 Јован Христић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јован Христић |
| Датум рођења | 26. август 1933. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 20. јун 2002. (68 год.) |
| Место смрти | Сремска Каменица, СР Југославија |
Јован Христић (Београд, 26. август 1933 — Сремска Каменица, 20. јун 2002) био је српски књижевник, књижевни и позоришни критичар, преводилац и уредник. Христић је радио као уредник Књижевности, листа Данас и уредник у издавачкој кући Нолит.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Јован Христић је рођен 26. августа 1933. године у Београду.[2] Матурирао је у Другој мушкој гимназији, заједно са Слободаном Селенићем. Студирао је архитектуру и филозофију. На Филозофском факултету дипломирао је 1958. године. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао драматургију свим генерацијама од 1967. године.[1]
Заступник је модерне српске лирике; у драмама покушава да кроз општепознате ликове из класике проговори о вечним проблемима који муче и савременог човека; у есеју испитује модерне појаве и облике у књижевности и уметности.
Умро је у Сремској Каменици 20. јуна 2002. године.[1]
Јован Христић био је праунук Филипа Христића, по сину Јовану Христићу.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]- Стеријина награда за текст савремене драме, за дело Савонарола и његови пријатељи, 1965.
- Награда „Исидора Секулић”, за књигу Облици модерне књижевности, 1969.
- Нолитова награда, за књигу Чехов, драмски писац, 1982.
- Награда „Ђорђе Јовановић”, за књигу Студије о драми, 1987.
- Стеријина награда за театрологију, за књигу Студије о драми, 1987.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу Старе и нове песме, 1989.
- Борбина награда, за књигу Позоришни реферати, 1992.
- Награда књижаре „Павле Бихали”, за књигу Нове и најновије песме, 1993.
- Награда „Станислав Винавер”, за књигу Позоришни реферати, 1993.
- Дисова награда, 1993.
- Змајева награда, за књигу Сабране песме, 1997.
- Награда „Заплањски Орфеј”, за „Три песме о покореном граду”, 1998.
- Награда „Лаза Костић”, за теоријску књигу О трагедији, 1999.
- Награда „Стефан Митров Љубиша”, 2001.
- Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод књиге поезије Бес и тајанство Ренеа Шара, 2001.
- Награда „Тодор Манојловић”, 2002.
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге песама
[уреди | уреди извор]- Дневник о Улису (1954)
- Песме 1952-1959 (1959)
- Александријска школа (1963)
- Старе и нове песме (1988)
- Нове и најновије песме (1993)
- Сабране песме (1996),
- Сабране песме (2002)
- У тавни час – постхумно (2003)
Драме
[уреди | уреди извор]- Чисте руке (1960)
- Орест (1961)
- Савонарола и његови пријатељи (1965)
- Седморица: данас (1968)
- Тераса (1972)
Књиге критика, студија и огледа
[уреди | уреди извор]- Поезија и критика поезије (1957)
- Поезија и филозофија (1964)
- Облици модерне књижевности (1968)
- Позориште, позориште (1976)
- Чехов, драмски писац (1981)
- Позориште, позориште II (1982)
- Студије о драми (1986)
- Позоришни реферати (1992)
- Есеји (1994)
- Позоришни реферати II (1996)
- О трагедији (1998)
- О трагању за позориштем (2002)
- Изабрани есеји – постхумно (2005)
- Јован Христић, Антологијска едиција ДЕСЕТ ВЕКОВА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, Књига 89, Изд. центар Матице Српске (2016)
- Дуго трагање за позориштем, 2. издање (2017)
Критичка проза
[уреди | уреди извор]- Професор математике и други есеји (1988)
- Професор математике и други други есеји (1997)
- Тераса на два мора - постхумно (2002)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Јован Христић”. poezijasustine.rs. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 246.
- ^ „Јован Христић (1933–2002)”. skd.rs. Приступљено 28. 1. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Марко Магарашевић, Светлости књижевности, Београд, Идеа, 1991.
- Јован Ћирилов, Драмски писци, моји савременици: портрети, Нови Сад, Стеријино позорје, 1989.
- Радомир Путник, Читајући изнова: огледи из драматургије и театрологије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1990.
- Слободан Ракитић, Песник Јован Христић, Књижевне новине, година 43, бр. 790. pp. 14
- Петар Милосављевић, Традиција и авангардизам, Нови Сад, Матица српска, 1968.
- Михајло Пантић, Човек није сам ни у осећањима, Књижевне новине, година 42, бр. 779. pp. 12-13
- Гордан М. Маричић, Антички мотиви у драмама Јована Христића и Велимира Лукића – докторска дисертација, Београд, 1999.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Песма „Федру“ на www.rastko.rs
- Песма „Варвари“ на www.rastko.rs
- Емилија Церовић Млађа, чланак о Јовану Христићу на www.rastko.rs
- Чланак о Јовану Христићу у времену (www.vreme.com) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2007)
- Чланак у Данасу под називом „IN MEMORIAM: Jovan Hristić(1933 - 2002)“
- Чланак у Данасу под називом „ZAJEDNIČKO SEĆANJE MATICE SRPSKE I STERIJINOG POZORJA NA JOVANA HRISTIĆA“
- Чланак о Христићу на сајту „Стеријиног позорја“ (www.pozorje.org.rs)
- Чланак о Јовану Христићу на www.komunikacija.org.yu - есеји
- Чланак о Јовану Христићу на www.komunikacija.org.yu - есеји
- Интервју у НИН-у
- Преведене песме Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2014)
Председници Удружења књижевника Србије | ||
|---|---|---|
|  | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
Категорије:
- Рођени 1933.
- Умрли 2002.
- Књижевници из Београда
- Српски књижевници
- Српски драматурзи
- Српски театролози
- Српски позоришни критичари
- Српски књижевни критичари
- Српски преводиоци
- Добитници награде Милош Н. Ђурић
- Добитници Дисове награде
- Добитници Змајеве награде
- Добитници награде Стефан Митров Љубиша
- Добитници награде Ђорђе Јовановић
- Добитници награде Тодор Манојловић
- Добитници Стеријине награде за текст савремене драме
- Добитници награде Лаза Костић
- Добитници награде Милан Ракић